Arheološki  odjel 

(Voditeljica: Ana  Bobovec, arheologinja)     

Arheološki  odjel  Muzeja  Moslavine  u  Kutini  započeo  je  s  radom  1963. g.  nizom  probnih  i  sondažnih  istraživanja,  koja  su  rezultirala  bogatim  pokretnim  arheološkim  materijalom  na  temelju  kojega  se  mogu  rekonstruirati  neki  aspekti  života  na  širem  području  Moslavine  u  razdoblju  od  kasnog  neolitika,  preko  bakrenog,  brončanog  i  željeznog  doba,  antike  (rimskog  razdoblja)  do  kasnog  srednjeg  vijeka  (XII – XVI st.).  
          Prvi  izložbeni  postav  arheološke  zbirke  otvoren  je  1971.g.,  a  sadržavao  je  predmete  sa  sljedećih  lokaliteta:  Mikleuška – Gradina  Marić; Tomašica – Ravnice; Donja  Paklenica;  Voloder – Voloderski  Bregi  (pretpovijest);  Okešinec;  Hercegovac (antika);  Garić-grad;  Kutina –  Plovdin-grad  i  Turski stol;  Tomašica – Gradište ,  te  Sokolovac.
           Upotpunjavanje  arheološke  zbirke  nastavljeno  je  sustavnim  arheološkim  istraživanjima  na  nekoliko  lokaliteta:  Garić- grad  (1968. – 1972.); Gradina  Marić  u  Mikleuškoj  (1990. i 1995.):  Ciglenice  u  Osekovu  (u  tijeku)  i  Kutinska  lipa u  Kutini   (u tijeku)
          Garić-grad  je  jedan  od  najsačuvanijih  burgova  na  području  Hrvatske.  Prvi  puta  se  spominje  godine  1163.,  te  vrlo  često  do  sredine  16.  stoljeća,  kada  je  u  turskim  nadiranjima  napušten  i  ostavljen  propadanju. Tek  početkom  20.  stoljeća  šira  stručna  javnost  doznala  je  o  postojanju  Garić-grada  zahvaljujući  konzervatoru  i  muzeologu  Gjuri  Szabi.  Početna  arheološka  istraživanja  na  Garić-gradu  izvršena  su  1964.,  a  već  1968  započeo  je  veliki  projekt  koji  je  trebao  obuhvatiti  konzervatorske  i  restauratorske  radove,  te  prezentaciju  u  okviru  Rekreacionog  centra  Podgarić.  Ovaj  projekt  je  nažalost  ostao  nedovršen,  a  Garić-grad  još  jednom  ostavljen  propadanju.

                                    
Vrlo  bogat  i  raznolik  pokretni  arheološki  materijal,  među  kojim  se  svojom  vrijednošću  osobito  ističu  pećnjaci -  dekorativni  elemnti  kaljevih  peći  nalaze  se  u  fundusu  arheološkog  odjela  Muzeja  Moslavine.

           Gradina  Marić,  Mikleuška  -  višeslojni  pretpovijesni  arheološki  lokalitet  sa  kontinuitetom  naseljavanja  od  brončanog  do  željeznog  doba  (između  3 000 i  500  g.  pr.n.e.). Otkriven  je  posve  slučajno,  prilikom  obrade  zemlje,  a  prvo  probno  arheološko  istraživanje  izvršeno  je  1964.g.  Već  tada  je  na  relativno  maloj  istraženoj  površini  nađena  enormna  količina  arheološkog  materijala  (uglavnom  keramike,  ali  i  lijepi  primjerci  kamenog  oruđa,  rijetki  brončani  predmeti  i  jedna  vrlo  važna  i  zanimljiva  muška  figurica – idol).
Nekako istovremeno  s  otkrićem  arheološkog  lokaliteta  Gradina  Marić,  započela  je  i  njegova  devastacija  radom  lokalnog  kamenoloma.  Ozbiljniji  pokušaj  da  se  zaštitnim  arheološkim  istraživanjem  spasi  bar  pokretni  arheološki  materijal  učinjen  je  1990.  godine,  kada  su na  poticaj  i  uz  sudjelovanje  arheologa    iz  čitave  Sjeverozapadne  Hrvatske  započel  sustavnija  istraživanjasve  je  nešto  veće  površine  (no  sve  je  zbog  ratne  situacije  u  Hrvatskoj,  ostalo  na  tome,  samo  je  još  jedno  kraće  istraživanje  obavljeno  1995.g.). 

           Pored  vrlo  brojnog  keramičkog  materijala,  nešto  kamenih  artefakata  i  lijepih  primjeraka  kućnog  maza, tijekom  ovih  istraživanja  pronađeni  su  tragovi  naseljavanja  -  stambenih, radnih i otpadnih jama  kao  i  obrambenog  sustava.
          Pokazalo  se  da  se  jedan  dio  keramičkog  materijala  nepobitno  može  svrstati  u  mlađu  fazu  Vučedolske  kulture.  Keramiku  Vučedolskog  razdoblja,  osim  enormne  brojnosti,  karakterizira  i  mnoštvo  različitih  oblika,  te  kvaliteta  izrade,  a  osobito  način  ukrašavanja  i  bogatstvo  urezanih  motiva,  koji  su  ponekad  ispunjeni  bijelom  bojom  (inkrustacijom).

Sadašnji  izložbeni  postav  arheološke  zbirke  otvoren  je    2002. g. i  sadrži  oko  500  predmeta  (od  kamena,  keramike  i  metala)  iz  svih  navedenih  razdoblja  i  lokaliteta

Posuda	Žrtvenik	Vučedolske posudice	Kalup za sjekiru (kelt)
Zdjelica	Fibula	Pećnjak	Čaša
Idol	Amfora	Nakit	Novci
Brončani ukras	Kaljeve peći	Ostaci srednjovjekovne Kutine	Kapitela  stupa

  -----------------       

           Rimski kompleks Ciglenice u Osekovu (općina Popovača) prostire se na 31 000 kvadratnih metara - na položaju zvanom Domodarice, s desne strane auto - ceste Zagreb - Lipovac. Lokalitet prvi puta spominje Ivan Kukuljević Sakcinski u svojoj raspravi "Panonija Rimska" iz 1873. godine, kao moguću lokalciju rimskog naselja Varianis. Nalazište je otkriveno rekognosciranjima terena 70-tih i 90-tih godina 20. stoljeća, a arheološka istraživanja su započela 1996/97. kao preliminarna, uz pomoć učenika Osnovne škole Popovača i kutinskih srednjih škola. 

Nalazište Ciglenice nalazi se istočno od crkve Sv. Ane u Osekovu i južno od auto-ceste, odn. sela Volodera.

Ivan Kukuljević Sakcinski            Oranica s arheološkim ostacima na površini prije početka istraživanja

Sustavna arheološka istraživanja na lokalitett Ciglenice trajala su od 1998. do 2006.g. Vršena su u dva istražna bloka, kasičnim fizičkim iskopom, osim 2004. g. kada su izvršena georadarska mjerenja manje površine uz iskop u drugom istražnom bloku. U prvom istražnom bloku nađeni su temelji kuće, koja je imala 11 prostorija (uključujući i dva apsidalna prostora), otvoreni trijem prema jugoistoku i kanalizacijski odvod. U drugom istražnom bloku raster temelja još nije upotpunjen, ali su nađeni ostaci  hipokausta - svojevrsnog "centralnog grijanja".

Na temeljima kuće u prvom istražnom bloku izvršeni su konzervatorski zahvati, kao temeljna pretpostavka za projekt prezentacije u edukativne i turističke svrhe. Nalazište je upisano u Registar kulturnih dobara Republike Hrvatske.

<:ATOMICELEMENT id=ms__id323><:HIGHLIGHTTEXT id=ms__id324>Tijekom arheoloških istraživanja nađen je vrlo bogat i raznovrstan pokretni arheološki materijal, koji se čuva u Muzeju Moslavine u Kutini - elementi i ulomci arhitekture, keramike, stakla, olova, sitni željezni predmeti, predmeti od kosti, novac, nakit... Neki predmeti su obrađeni i prezentirani u izložbi pod naslovom: Rimski kompleks Ciglenice u Osekovu (2008

----------------

Kutinska lipa, Kutina - arheološko nalazište iz rimskog razdoblja

            Na širem prostoru današnje ulice Kutinska lipa na zapadnoj periferiji Kutine arheološki materijal je nalažen još krajem XIX. stoljeća. Kutinu spominje i Ivan Kukuljević Sakcinski u svojoj raspravi "Panonija rimska" 1873. g., kao moguću lokaciju naselja Varianis (uz Osekovo i Kraljevu Veliku).

Stara karta Panonije; brončani ukras rimskih kola, nađen krajemm XIX. st. (u Arheološkom muzeju u Zagrebu).

           Nalazište na Kutinskoj lipi nije istraživano sve do početka našega stoljeća, samo su povremeno vršena rekognosciranja obradivih površina. U međuvremenu je čitavo ovo područje urbanizirano, pa oskudne arheološke ostatke danas možemo naći samo u plitkom sloju ispod zemlje.

Brončani ukras rimskih kola (1892.g.);  Georadarska izmjera  600 k.m. (2004.); Početna arheološka istraživanja s volonterima  (2005.

Sustavna arheološka istraživanja (u kraćim kampanjama od po 10 radnih dana: 2006.; 2007. i 2008.g.

Ostaci čvrstih podzemnih struktura - temelja i elemenata unutrašnjeg uređenja objekta na parceli u vlasništvu grada Kutine (otkupljeno upravo u svrhu arheoloških istraživanja i moguće prezentacije).